Živa istina

Prvi crvenički sladoled

ziva istina orig

Priča po istinitom događaju

Uvik je bilo lipo i zabavno putovati bilo di, a posebno davnih sedamdesetih godina prošlog stolića.Sanjo je Jozo sanjajući cilu noć,  prevrćući se u krevetu misleći: „ Bože, kakvo će biti ujitra putovanje u Duvno.“  Zaspao je, kad začu majčin glas: „Ustaj sine, danas emo u Županjac kod zubara.“ Jozo je usto, brzo se obuko , pomalo gledajući u gaće koje su mu bile malo široke. Mislio je: „Ma dobre su, imam kaiš pa ću ji stegnut.“ Gaće su bile bratove.

Išli su pješke do  Mesiovine, sili u autobus i prašnjavom cestom stigli u Duvno. Majka je primila Jozu za ručicu i krenuli su prema bolnici. Jozo je gledo na desnu pa na livu stranu, bilo je sve drugačije nego u Crvenicama. Čudio se što se to u izlozima nalazilo. Mama ga je požurivala i vukla da dođu na vrime zubaru. Jozi je od svih trgovina za oko zapela slastičarnica. Čudio se što to tamo ima i mislio: „ Kad se vratimo od zubara nagovorit ću mamu da svratimo.“ Dugo su čekali u čekaonici isprid zubarskih vrata. Žene su razgovarale i upoznavale se, dica su se gledala ispod očiju, a Jozi se stalno vraćala slika slastičarnice. I napokon, zub izvađen, more se u grad. Jozo zamoli mamu da svrate u slastičarnicu, i naravno, prvi put u Duvnu, mama udovolji Jozi želju. Ušli su u slastičarnicu, trgovac ih upita šta žele, a Jozo pokaza kažiprstom u sladoled i reče: „Ono!“. Trgovac se nasmija i stavi dvikuglice sladoleda u kornet, vaniliju i jagodu, lipo ga ukrasi i pruži Jozi. Mama je platila, pozdravili se i izišli. Jozo je gledo u sladoled i čudio se, lipa  roza i blido žuta boja, kako prilipo. Mama je vukla Jozu i gledala izloge, pa reče Jozi da će ući u trgovinu i kupiti kruv, a on neka čeka vani. Jozi je sinula misao da bi dobro bilo ponit sladoled i pokazati ga prijateljima u selu da i oni vide. Brzo stavi sladoled u džepić od gaća i ručicu nasloni na džepić. Majka se vratila iz trgovine misleći da je Jozo poijo sladoled.

Otišli su ponovo na kolodvor i sili u autobus. Jozo je sidio do prozora promatrajući sela i diveći se lipoti prirode, a posebna misao je bila kako će bit junak jer on ima sladoled a prijatelji ne. Približavali su se Mesiovini, odjednom Jozo osjeti nešto ladno na tilu ispod džepića. Autobus se zaustavio, izašli su a Jozo osjeti vlažnost i mekoću u džepiću. Brzo uvuče ruku i vidi da od sladoleda nema ništa, sve se istopilo, osto samo mokar kornet koji više nije za ilo. Jozo zaplaka i reče majci: „ Onoga nema više.“ Mama se začudi i tek vidi da Jozo uopće nije ni probo sladoled. On je gorko plako, ali više zbog prijatelja, jer im nije pokazsladoled, koji još u Crvenicama niko nije probo…

 

Podijeli ovaj članak