Pjesma je napisana prije 39 godina
Na tisući devete stotine
Osamdeset i pete godine
Sedamnaestog veljače je bilo
U mačkare pošlo selo cilo
O Boziću vec se pričalo o tome
U Crvenicama lipom selu mome
I pripreme već su tad počele
U mačkare svi krenuti žele
Na silima sastanci su tekli
Svoje želje svi su tada rekli
Koju žele imati funkciju
Prihvaćeni od mačkara sviju
Spisak prave maske sami grade
S nestrpljenjem čekaju poklade
Prije neko mora otići gori
Da sa Barom ručak dogovori
Neka Bare spremi teletine
Svinjetine suve bravetine
Tele jedno malo će nam biti
Recite mu i nemojte kriti
Bolje vola ili june neko
Naš je odbor tako tada reko
Nek zakolje ovne četvrtake
Da pokripi umorne junake
A za piće recite mu glasno
Dvije bačve bit će njemu jasno
Sto biloga i sto crnjaka
Narudžba je odprilike taka
Dan za danom stigoše poklade
Cilo selo na noge ustade
Sedam sati nedilja je sveta
Hladno jutro ptica koja leta
I Ričina cila zamrznuta
Sniga malo svukud oko puta
Skup zakazan kod Perine kuće
Tu napitke popili smo vruće
Neko kavu neko loza ljuta
Prije dugog do Rakitna puta
Pere reče nekoliko puta
Držite se starog do Rakitna puta
Marun vodi tiće iz Gudelja
A i Srebri to je bila želja
Da on svoje vodi Zorićane
Da zasjene ljute Krivačane
Sridokranjci to im je u krvi
Da i oni ovdje budu prvi
Crni gavran u niskom je letu
Kud baš jutros na nedilju svetu
Jeli možda na ispraćaj stigo
Sa smrznute zemlje se podigo
I jos Idže momak iz Borčana
S nama biše ovog hladnog dana
Sad krenite da Vas pribrojimo
I očenaš da svi izmolimo
Četrdeset četiri mačkara
Koja slika moja majko stara
Petar Kikić malo je kasnio
Noć je cilu on kod Maće bio
Zimsko sunce i u oči dere
Pazi drvo svi viknuše Pere
Naočale spasile su Peru
Da ne lupi glavom u banderu
Na Ostrcu ispod nekog bora
Tu dogovor zadnji pasti mora
Đoko dilja suvu bravetinu
Da okrijepi umornu družinu
Mate Paškic neko piće nudi
Jojić reče slušajte me ljudi
U slučaju neke nepogode
Harambaše neka naprid hode
Najstariji mora se slušati
A Vi mladi to morate znati
Sve ostalo pogubno bi bilo
I ne bi se dobro završilo
Neka naprid idu svi zvonari
Ko u Rijeci njihovi lončari
Šoša i Zula nek vode kolonu
Po rogovim i velikom zvonu
Od metra im rogovi na glavi
Ispod zvono skoro ih udavi
Sad na prve kuće udariti
Selo cilo treba probuditi
Tako i bi i sve podrhtava
Kao potres kuda se dešava
Od ograda ruše se zidovi
I putevi sad se prave novi
Daju ljudi što u kući ima
I kava se još ponudi svima
A Vuković mislim da je Stipe
Bidon loze i to one lipe
Na stol stavi i u kriglu lije
Kao voda tu se loza pije
Srebro opet primjedbu je dao
Da je ovako ni sam nije znao
Slabo dile lozovaču ljutu
Neće dobro biti na ovome putu
I na ovoj Rakickoj hladnoći
Bez goriva teško ćemo proći
Dimljak jedan pade sa sušare
Ne poplaši nimalo mačkare
Sve se trese i sve podrhtava
Ali nema razbijeni glava
Jedna baba upitaše Kiku
Nisam ovaku još vidila sliku
Koliko Vas sinko svega ima
Sedam baba taj broj štima
Jedna cura maše sa balkona
Boća sa maskom Alena Delona
Kikić meštra iz Veloga mista
Poprilično pamet im je ista
Jozipović majstor od kajmaka
Varenika stradala je svaka
Neće Jozo lozu ni da proba
Kajmak mu je kaže bolja roba
Sa kosirom Jozo kajmak cipa
Oj Rakicka vareniko lipa
Peranović badže mu pomaže
Jer se sa njim najbolje i slaže
Kad smo stigli do braće Svilića
Nude ljudi i ića i pića
Ivan i Jozo neznaš koje brži
Bravetina na žaru se prži
Pršut cili još na stolu stoji
Petar Paškić sad mačkare broji
Svi su ovdje nema izgubljeni
Ni smrznuti niti povrijedeni
A promile nećemo mjeriti
Prema crkvi moramo kreniti
Tu Rakitno sad nas čeka cilo
Otpjevat ću sta je dalje bilo
Pratar misu dobro je skratio
Sam mačkare da bi pozdravio
Crvenčani dobro ste nam došli
Hvala svima što su na put pošli
Tu je fešta kakve bilo nije
Ganga kolo i dobro se pije
Rakićani presretni su bili
Kad su ovo sami doživili
Jedna mala nezgoda je bila
Pade Paškić sa stotinu kila
Svi su stali žele mu pomoći
Sad se mora prema Bari poći
Ručak čeka sve je postavljeno
Za mačkare sve je pripremljeno
Bare leta sve na jednoj nozi
Bože dragi i ti mi pomozi
Da sve prode bez veći problema
Misec dana to je samo tema
I sve i bi kako je i reko
Jedno kuvo a jedno je peko
I na stolu po pet je bokala
Ganga opet i ovdje je pala
Takva ganga još se čula nije
Od kad voda na Studeni vrije
I bećarac te pjesme Dinama
Velika je buka i galama
Treću bačvu kad Bare otvori
Zabrinuto Jojić progovori
Ovo neće dobro završiti
Kako ćemo kući se vratiti
Da nas neki autobus vrati
I kod Pile da na piće svrati
Peranović Pere reče glasno
Poslušajte nek vam bude jasno
Bolje nam je ovdje prinoćiti
Nego na put ovaki kreniti
Tri promila niko manje nema
Neizvjesnost velika se sprema
Noć pomalo po Rakitnu pada
Atmosvera još vesela vlada
Vaše piće a moja je hrana
Račun takav ovoga je dana
Tako Bare još na kraju reče
Neka ova s tim završi veče
Čuvajte se moji Crvenčani
Veljača je još su zimski dani
I sa Barom svi se pozdraviše
Svaki drugi znojno lice briše
Poklečani još će se obići
U Kekina pajde triba stići
Iz vojske su oni prijatelji
Tu svraćamo po njegovoj želji
Dočeko nas nema prigovora
Ali na put krenuti se mora
Bidon i tu na stoliću stoji
Martin poče mačkare da broji
Ljudi moji već nas dosta fali
Već se neki oko puta pali
Ali opet nekako ustaju
Teško im je al se ne predaju
Boško pravu vidio je borbu
Izgubio ženinu je torbu
Torbica mu tribala zbog para
Jer je bio mlada od mačkara
Tako jedna stvori se kolona
Ali naprid ne čuju se zvona
Samo čizme što po snigu gaze
Al još uvijek jedni druge paze
Pjesmo moja i ti Vranska vilo
Sad nam kaži sto je stvarno bilo
Noć je tamna crni gavran guče
Šta je ovo šta je bilo juče
Ljuta bura punu sa Šćitara
Od ograda zidove obara
I snig nosi prave se smetovi
Sve do pasa gaze sokolovi
Niko pravog više nezna puta
Hladna studen ova bura ljuta
Neznam tada ko je naprid bio
Al je s puta totalno skrenio
Mjesto livo na Tulića staju
Otišli smo desno ka beskraju
Prema buri i prema sjeveru
Lišće stine u oči nam deru
Već panika pomalo se širi
Al još niko sa tim se ne miri
Braćo moja koja tužna slika
Sa južne strane našeg Slobodnjika
Niko nezna gdje se nalazimo
Kojim pravcem treba da hodimo
Neki kažu da smo u Sutini
Drugi opet na nekoj planini
Keka nešto šapće Kalaganu
Rodijače na koju ćeš stranu
Ili pravo ili ići desno
Pravit grešku nebi smili svjesno
Neznam ništa al na Šćitar neću
U tom pravcu vidiš da se kreću
Stipe Didić baš je smiren bio
Mozda manje od drugi je pio
Marun Petar i Ante Milića
Kupili su dva lovačka psića
Al nam nisu od pomoći bili
Sami su se jadni poplašili
Tad smo stigli do neki Dolaca
Bura mnoge po stinama baca
Srebro reče slušajte me ljudi
Dok hladnoća probada nam grudi
Ajmo ljudi u docu se skupit
Šakom svakom smrzlu zemlju lupit
I da dolac skupa upušemo
Živi u njm sutra osvanemo
Jedna pola Srebru podržala
Al je druga u to posumljala
Tek sad prava panika zavlada
Je li neka još postoji nada
Neki mole neki traže svoje
Najgoreg se počeše da boje
Slike iste kao sa Titanica
Najtuznija sad je ovo slika
Kamen sivi mjesto oceana
Jauci se cuju sa svih strana
Nekim noge smrzle do koljena
A nekoga ogrebala stijena
Dok Lipuka na vrh doca stoji
Lela moli ili nešto broji
Ili smišlja neke kordinate
Na put pravi mačkare da vrate
Viknu Zula i sa njim Lipuka
Božija sada vodit će nas ruka
Eno svijetla vidite li ljudi
Pomoć neko sada nama nudi
I svi sada dolje pogledaše
Rudo polje mnogi prepoznaše
Tada pravo nastade veselje
Sve odjednom stopiše se želje
Spašeni smo Hvala dragom Bogu
Pjesmu svoju sad nastavit mogu
Tko je svjetlost tada nam poslao
Nikad niko to nije saznao
Molitve su mnoge uslišane
Kad se sjetim i sad srce stane
I još jednom Bogu zahvaliti
Tragično je moglo završiti
Tad se opet formira kolona
I prati se čudna svjetlost ona
Na Jojinu spustili se staju
Niko više nije u očaju
Na Ledinke kad smo zagazili
Shvatili smo da smo se spasili
Bura tada već pomalo slabi
Dok družina prema selu grabi
U Karačićim u Jozinoj kući
Na šporetu čaj se kuva vrući
Niko više ne pita za lozu
Samo neki sad pitaju Jozu
Jeli nas neko pošao tražiti
Čudo neko nećemo ti kriti
Svjetlost Jozo spasila nas neka
Bogu dragom hvala do vijeka
Stanko svakom još čarape nudi
Svi se malo pokripiše ljudi
I još papa u naramku nosi
Obujte ih ne budite bosi
Sad družina bi opet vesela
Put se tada nastavi do sela
I tek sutra kada se svanulo
Saznali smo što se sve desilo
Pravu dramu da su proživili
Na Oštrcu dok su sami bili
Bogurić i Vinko Zerkića
Od mačkara dva velika tića
U nesreći imali su sreću
Da još dramu ne dožive veću
Rakicki ih mačkari spasili
I u selo skoro ih donili
U Dodiga okrepu im dali
U Vinka su jutro dočekali
Đeva i Đemo treci dan su došli
Pravi momci još na silo pošli
Pjesmo moja,moja golubice
Pozdravi mi moje Crvenice
I sve majke što su izmolile
Molitve su mačkare spasile
Neka svima bude opomena
Svim mačkarim samo uspomena….
B.B Radoš
