Poslije mnogo napisanih pjesama i štiva, sa ovim pismom sjetih se svoga još ćaće živa. Nekako se osjećam da sam ti možda i dužan da ti napišem par riječi, jer si i ti meni pisao ono dok si bio u Njemačkoj. Još se uvijek sjećam tih pisama, i ono znam kad si mi pisao pa kažeš: Pišem ti sine iz ove trule barake, još nisam izuo ni mokre opanke, što sam ih nosio kišnjavi cijeli dan, ali opet sam došao u vlažan i mokar stan. I još moram večeru skuvati i sve to poslije nekako oprati, i onda leći i o Vama misliti, i dugo dugo neću zaspati. Tako si mi pisao ćaća moj, težak je bio život tvoj.
Puno si mi pisao o tome,kako je teško raditi u tuđoj zemlji, kako je teško i nezgodno kad se nezna tuđi jezik. O kako si mi to samo znao lipo opisati i nekako dokazati da nikad baš nikad ne pomislim na tuđinu.
Poslije svih tih opisani svoji teškoća, uvijek si nekako sa ponosom prekidao i govorio kao da je snimljeno na nekoj radio vrpci.
To mi je ćaća moj već postalo pomalo i dosadno, možda sam se ponekad i naljutio, jer si barem po desetak puta u tome pismu spomenio.
Samo ti uči sine moj da ne bude ovakav život tvoj. Ne daj Bože da budeš gastarbeiter, izuči školu postani čovjek ili neki inžinjer, ne moraš inžinjer, izuči bar za učitelja ćaće je tvoga životna želja.
Eto tako je bilo nekada ćaća moj kad si mi pisao, zato me to i boli. Nisam ja bio tako zločest i neposlušan, učio sam ja tu sritnu školu kako bi mater uvijek rekla, učio ćaća i nadao se da ćeš me ti kad se vratiš, a i ti si to mislio znam da ćeš odma priznati, kad se jednom vratiš, ako ništa drugo vidiš kod kuće bar kao nekog matičara ili bilo kakvog ćatu.
Sigurno si sto puta zamislio da i ja nekad imam nekoga svoga za pisaćim stolom, da mi izda neku cedulju stim da mu ne moram dati nešto za kavu.
I ja sam tako ćaća mislio da će nekad biti. Ti došao u penziju, zakucao na vrata”službena” pa kažeš: Dobar dan je li slobodno? O Bog stari moj samo uđi i raskomoti se. Šta ima ćaća kako zdravlje i ostalo?
Takav smo film priželjkivali ćaća moj, ali sve se to okreni zaista potpuno drugačije.
I da li si mogao zamisliti to dok si ti meni pisao pisma iz one pokisle Hamburške barake, da cu ja tebi isto tako pisati kao gastarbeiter iz iste take jedne barake, ali iz još hladnije i mokrije, samo iz druge zemlje ćaća moj, ali isto iz zemlje ćaća moj gdje svako jutro nije dobro jutro nego guten morgen.
Neću ti više dužiti jer sam ti nekako puno napisao u samom uvodu. Do tvog odgovora primi puno pozdrava ne od svog ćate niti inžinjera nego od svog sina, od svog gastarbetera.
Bog ćaća puno pozdravi i za mamu. Mater je mater ali sam pisao tebi jer kako sam ti već rekao: nekako mi se čini da sam ti dužan za ona tvoja pisma iz Njemačke..
Bog i piši….
U Bernu 23.03.1985.
B.B Rados
Vaš tim crvenice.com
